Prvo se testira pokretljivost želuca, mobilitet i motilitet a zatim i pozicija.
Ovo je vrlo bitno znati jer prilikom tretmana-nameštanja je bitnija pokretljivost pa tek onda pozicija. To iz razloga što se želudac prvo mora dovesti u stanje pokretljivosti u svim fiziološkim ravnima kako bi se i sam lakše “vratio u svoju poziciju”.
Dve su različite grupe disfunkcija želuca, mehanički i iritativni sindromi.
U prvom slučaju, funkcionalni sfinkter kardijasa je podložan tenziji i balansu sovra i sub iatalnih trakcionih sila, pa prilikom dizbalansa istih, aksijalna rotacija jednjaka, koji doprinosi okluziji kardijasa, ne reaguje korektno, pa dolazi do gastričnog refluksa.
Sovraiatalni pritisak i trakcija koju vrši abdomen na dijafragmu, praktično “usisavaju” želudac prema uvis, što dovodi do ozbiljne mogućnosti hijatalne hernije.
Iritativni sindrom disfunkcije želudca implicira sve vrste lezija gastrične sluzokožže, od jednostavnog gastritisa do čireva a kao posledica psihosomatskih, dijetetskih, infektivnih i hemijskih razloga.
VRSTE HERNIJA
Ima nekoliko vrsti hijatalne hernije, ali je najrasprostranjenija takozvana klizna hijatalna hernija, karakteriše je povremeno probijanje želuca u grudni koš kroz otvor na dijafragmi. Ovo je najčešći oblik želudačne kile i javlja se u 95% slučajeva.
KAKO SE LEČI HIJATALNA HERNIJA OSTEOPATIJOM
Posle testova i dijagnoze, osteopata vrši manuelne manipolstivne tehnike u cilju balansiranja funkcionalnosti želuca i okolnih struktura.
Upotrebiće adekvatne tehnike koje se dele na direktne, indirektne, induktivne i kombinovane.
Za probleme sa želučem nije dovoljno samo njega tretirati već i fiksacije vertebri dorzalnog trakta, pogotovo D6, kao i artikulacije kosto-vertebralnog segmenta u torakalnom delu.
HIJATUS HERNIJA DIJETA
Osteopata će vam dati tačne indikacije oko dijete, odnosno šta smete a šta ne smete jesti za koji mesec, kao i vežbe i ponašanje kojeg se treba držati tokom lečenja.
Prva mera sa kojom se treba lečiti želudačna kila je svakako sprovođenje specifičnog, rigoroznog dijetetskog režima, koji u kombinaciji s redukcijom telesne težine kod velikog broja bolesnika dovodi do znatnog poboljšanja zdravstvenog stanja.
Ne bi se smela nositi tesna odeća niti da savijate gornji deo tela prema napred (zapertlavanje cipela).
